BBC: Amerika traži pravni osnov za suđenje Asanžu

Osnivač vebsajta Vikiliks DŽulijan Asanaž nalazi se u pritvoru u Londonu, pošto je Opštinski sud u Vestminsteru odbio da ga pusti na slobodu uz kauciju.

Asanž je jutros dobrovoljno došao u jednu policijsku stanicu u britanskoj prestonici, gde je potom uhapšen na osnovu poternice Interpola, pošto ga, kako je saopšteno, švedske vlasti sumnjiče za nezakonitu prinudu, seksualno zlostavljanje i silovanje - svi ti navodni prestupi počinjeni su u avgustu ove godine, a Asanž ih odlučno odbacuje.

Svim sredstvima protiv izručenja

Asanžovi advokati najavili su da će se svim pravnim sredstvima boriti protiv izručenja Švedskoj, koja bi ga mogla, strahuje se, izručiti SAD.

Osnivač Vikiliksa ni na koji način nije reagovao na odluku sudije da odbije njegov zahtev za puštanje na slobodu uz kauciju.

Njegovi advokati tvrde da je slučaj politički motivisan, a nekoliko britanskih javnih ličnosti, među njima poznati novinar DŽon Pildžer i režiser Ken Louč, ponudili su novac za kauciju.

Vikiliks i dalje radi

Hapšenje DŽulijena Asanža nije zaustavilo objavljivanje američkih diplomatskih depeša.

Najnovije se tiču libijske reakcije na eventualnu smrt u zatvoru Abdelbaseta Alija al Magrahija, koji je u Škotskoj služio kaznu doživotne robije zbog podmetanja bombe u američki putnički avion, koji je eksplodirao nad Lokerbijem.

Britanski ambasador u Tripoliju je jednom američkom diplomati u tom gradu rekao da očekuje žestoku libijsku reakciju i da su napravljeni planovi za slučaj masovnih demonstracija ispred ambasade, kao i za evakuaciju osoblja.

Al Magrahi je prošle godine iz zdravstvenih razloga oslobođen.

Amerika traži pravni osnov za suđenje Asanžu

U međuvremenu, Amerikanci grozničavo tragaju za pravnim osnovom za podizanje optužnice protiv Asanža.

Profesor prava na univerzitetu DŽordž Vašington, DŽefri Rozen, smatra da će takav osnov teško naći:

"Najviše se pominje jedan zakon iz 1917. godine koji se odnosi na špijunažu. Bilo bi, međutim, izuzetno teško da se po tom zakonu podigne optužnica, i to iz nekoliko razloga. Najpre, tiče se podataka vezanih za odbranu zemlje, a depeše do kojih je došao Vikiliks su diplomatske i tiču se Stejt departmenta. Drugo, pomenuti zakon nalaže da je optužena osoba svesna da nanosi štetu odbrani zemlje. Najvažnija prepreka je, međutim, sloboda govora, zagarantovana Prvim amandmanom. I konačno, do sada se nije dogodilo da je prenosilac informacija kažnjen zbog njihovog objavljivanja - uspešno su sudski gonjeni samo izvori zaštićenih informacija."

Američke vlasti su poprilično trapavo reagovale na ovu aferu, smatra profesor Rozen:

"Vrlo jaka američka tradicija slobode govora im, naravno, ne ide na ruku, ali vidi se i da ne znaju šta žele. S jedne strane, prete da će tužiti Asanža, a ne donose zakone koji bi to omogućili. Rekao bih da je Barak Obama razapet između zagovornika građanskih sloboda u svojoj administraciji, i struje koja bi po svaku cenu da strpa Asanža u zatvor. Mislim da državnom tužiocu Holderu ovih dana nije lako."

(BBC)